Осим тога, унапређен је информациони систем Управе за пољопривредно земљиште и постављен основ за идентификацију напуштеног земљишта у складу са европским прописима и Заједничком пољоприредном политиком. Такође, на одабраним парцелама урађена је анализа погодности земљишта за органску производњу.

Пољопривреда представља веома важан сектор привреде Републике Србије,што се огледа у значајаном доприносу пољопривреде бруто домаћем производу (БДП). Последњих неколико година пољопривреда бележи око 10% учешћа у БДП-у. Осим тога, у пољопривреди је активно око 21% радне снаге у Србији, са учешћем руралног становништва од 42,9%. Пољопривредни извоз чини четвртину укупног извоза земље и једини бележи константни суфицит у спољно трговинској размени. Ипак, постоји простор за унапређење искоришћавања свих потенцијала и ресурса које пољопривреда у Србији има, укључујући земљиште.

Република Србија има 5,06 милиона хектара пољопривредног земљишта које покрива 65,21% територије (7.759 км2). Укупно 71% површине пољопривредног земљишта се користи на интензиван начин (у виду ораница, воћњака и винограда), док 29% пољопривредних површина чине ливаде и пашњаци. Највећи део пољопривредног земљишта користи се у виду обрадивог земљишта (3,3 милиона хектара или 65%), док се не користи око 7% земљишта годишње (због одмора земљишта или у облику необрађене земље). Поред области које су остављене у одмору земљишта, значајан део ливада и пашњака се не користи због недоступности, запуштености или због економске непрофитабилности. Процењује се да се сваке године не користи између 200 и 350 хиљада хектара обрадивог земљишта и ливада, док је површина напуштеног пољопривредног земљишта препуштена пашњацима много већа.

Разлози за напуштање земљишта су вишедимензионални и могу се разликовати на следећи начин: природна ограничења, деградација земљишта, социо-економски фактори, демографска структура и институционални оквир. Без обзира на узрок, напуштање земљиштаје забрињавајућезбог његових негативних социјалних, економских и еколошких импликација.

Закон о пољопривредном земљишту прописује да Министарство пољопривреде, шумарства и вододпривреде може дати у закуп обрадиво приватно пољопривредно земљиште које није обрађено у претходном вегетационом периоду, физичком или правном лицу на период до три године (плаћање закупнине власнику земљишта врши се након одбијања трошкова поступка). Када је реч о пољопривредном земљишту у државној својини, Закон о пољопривредном земљишту (члан 61, став 5) прописује да, ако пољопривредно земљиште у државној својини није било издато најмање последње три агроекономске године и није било предмет коришћења, јавним надметањем по почетној цени од 0 динара, то пољопривредно земљиште може се дати на коришћење за пољопривредну производњу физичким и правним лицима која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава. Ове законске одредбе регулишу „напуштено земљиште“, међутим, требало би додатно разрадити приступ управљању напуштеним земљиштем како би се оптимизовало његово коришћење.Стога, Управа за пољопривредно земљиште је одлучила дадетаљно процени факторе који доприносе напуштању земљишта, одреди његове покретаче и припреми одговарајуће мере политике као одговор.

У циљу побољшања делотворности управљања пољопривредним земљиштем, Управа је током 2018. године за целокупно државно пољопривредно земљиште  имплементирала географско – информациони систем за припрему Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. У централној бази података налази се скоро 19 милиона катастарских парцела са комплетним подацима о власништву за целу територију Србије. Постојећем информационом систему тренутно недостају подаци о напуштеном земљишту у државној својини напуштеног земљишта у државној својини и његово укључивање у информациони систем створиће основу за ефикасно управљање напуштеним пољопривредним земљиштем у државној својини, а све у циљу стављања тог земљишта у функцију у складу са његовом наменом. Битно је истаћи да информациони систем који је имплементиран пре 3 године, у 2019. године све јединице локалних самоуправа у Републици Србији користе за израду Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопивредног  земљишта. Пилот пројектом који је спроведен на подручју 4 јединице локалне самоуправе (Смедерево, Алексинац, Александровац и Беочин) у 2019. години, Управа за пољопривредно земљиште у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) реализовала је прикупљање података за додатно унапређење постојећег информационог система.

Разултати теренске провере биће накнадно објављени.

Спроведене активности део су програма „Подршка произвођачким капацитетима агро-индустријског сектора у Републици Србији“, који је УНДП реализовао у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде. Циљ програма била је подршка Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде у спровођењу неопходних реформи и мера политике који ће допринети унапређеној трговини и улагањима у српски пољопривредни сектор и подићи пољопривредни потенцијал Републике Србије у корист одрживог економског развоја.