Закон о комасацији
Радна група за израду Нацрта Закона о комасацији, основана решењем Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде број 119-01-51/2023-09 од 01.03.2023. године у којој су учествовали представници значајних стручних институција, државних органа и невладниних организацијa и то: Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Управе за пољопривредно земљиште, Управе за шуме, Дирекције за воде, Министарства заштите животне средине, Министарства финансија, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Републичког геодетског завода, Државног правобранилаштва, Привредне коморе Србије, Националне алијансе за локални и економски развој (НАЛЕД) и Сталне конференција градова и општина (СКГО), окончала је рад на изради радног текста Закона о комасацији у јануару 2024. године и предметни текст проследиће Сектору за правне и нормативне послове ресорног Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на даље поступање, а са циљем доношења овог Закона када се за то стекну услови конституисањем Народне Скупштине Републике Србије и формирањем Владе.
Предлогом Закона о комасацији, између осталог, предвиђено је и:
- дефинисање органа са јавним овлашћењима које испред Републике Србије спроводи надлежности у поступку комасације
- уређење поступка комасације земљишта на савремен, ефикасан и транспарентан начин
- проширење разлога за комасацију у складу са савременим тенденцијама
- омогућавање ефикаснијег коришћења пољопривредног земљишта као добра од општег интереса и побољшање његове производне способности
- уређење имовинско-правних односа на подручју на којем се спроводи комасација
- спровођење радова у поступку комасације са циљем побољшања услова живота и рада у руралним подручјима
- дигитализација поступака комасације коришћењем нових географско-информационих технологија и омогућавање ефикасног праћења и надзора свих поступака комасације на територији Републике Србије, што ће за последицу, између осталог имати потпуну транспарентност и брже и ефикасније спровођење самог процеса комасације
Преузмите
Закон о пољопривредном земљишту
Решењем Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у септембру 2018. године формирана је радна група за израду измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту, сачињена од представника значајних стручних институција, државних органа, невладниних организација, као и бројних удружења пољопривредника (сточари, ратари, семенари). Након активног рада на тексту поменутог закона, неколико одржаних састанака радне групе, рад на тексту измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту је прекинут услед редовних парламентарних избора. Након тога, у децембру 2020. године формирана је нова радна група за израду текста нацрта Закона о пољопривредном земљишту. Органи, организације и удружења која су чланови радне групе: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за пољопривредно земљиште, Сектор пољопривредне инспекције, Републички геодетски завод, Стална конференција градова и општина, Државно правобранилаштво, Министарство финансија, Привредна комора Србије – Удружење за биљну производњу, УО НАП Србије, Министарство заштите животне средине, Министарство правде, Институт за ратарство и повртарство Нови Сад, Институт за земљиште, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, НАЛЕД, „Банатски паори“, Аграрна комора пољопривредних произвођача Србије, Клуб 100П Плус, Удружење „Спас“, Савез удружења произвођача говеда, Асоцијација сточара Срема и Мачве, Савез пољопривредних удружења Баната, Удружење „Банатска ленија“.
Полазна основа за рад новоформиране радне групе је текст закона на којем је рађено у периоду од 18 месеци од формирања првобитно основане радне групе. Новоформирана радна група је у највећој мери сачињена од чланова који су радили и на првобитном тексту, те су сви релевантни предлози, сугестије и коментари учесника у раду ове радне групе имплементирани у нацрт новог текста закона.
Предлогом Закона о пољопривредном земљишту, између осталог, предвиђено је и:
- ефикасније и транспарентније управљање пољопривредним земљиштем у државној својини
- либерализација услова за узимање у закуп државног пољопривредног земљишта са циљем повећања инвестиција у интензивну пољопривредну производњу на државном пољопривредном земљишту
- дигитализација и централизација управљања државним пољопривредним земљиштем
- успостављање ефикасних организационих и процесних механизама са циљем контроле заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, без обзира на то у чијој се својини налази
