Ова компонента има за циљ мапирање напуштеног пољопривредног земљишта у државној својини, које представља велики потенцијал за нове инвестиције и развој пољопривредног сектора, пре свега у делу који се бави органском производњом, а све у ширем циљу унапређења конкурентности у руралним подручјима и подстицању економског раста.

Република Србија, услед богатих земљишних ресурса и повољне климе има веома погодне услове за пољопривредну производњу и пољопривреда свакако предствља витални сектор српске привреде. Учешће пољопривреде у националном БДП-у у 2018. години износио је 6,2% а спољно трговинска размена у истој години, достигла је 4,6 милијарди еура што је за 15,8 више од петогодишњег просека а 15,9% укупне радне снаге запослено је у пољопривреди. Уз то, податак који охрабрује јесте да је све више је жена које се баве пољопривредом.

Како бисмо повећавали и унапредили конкурентност и продуктивност веома је битна ефикасна употреба ресурса а најпре ефикасна употреба земљишта. Процењује се да у Републици Србији сваке године остане необрађено између 200 и 350 хиљада хектара обрадивог земљишта и ливада, док је површина напуштених пашњака знатно већа. Управо због оваквих података пројекат се фокусирао на идентификацију напуштеног пољопривредног земљишта у државној својини, као великог потенцијала за привлачење нових инвестиција и развој пољопривредног сектора, пре свега у делу који се бави органском производњом. Осим тога, анализа статуса напуштеног земљишта и важећих прописа у овој области пружиће основ за препоруке за побољшање политика које регулишу управљање напуштеним пољопривредним земљиштем. Поред тога,биће идентификовано пољопривредно земљиште које је погодно за развој органске производње и пошумљавање у сврху успостављања ветрозаштитних појасева који штите тло.

Активности које Управа за пољопривредно земљиште спроводи током трајања пројекта су:

1. Идентификација напуштеног пољопривредног земљишта у државном власништву погодног за органску производњу кроз:

• Мапирање напуштеног земљишта у државном власништву путем информационог система Управе за пољопривредно земљиште;
• Провера напуштеног пољопривредног земљишта у државном власништву, у одабраним јединицима локалних самоуправа по постављеним параметрима, на терену и идентификација парцела погодних за органску производњу;
• Контрола плодности тла за органску производњу у складу са Правилником о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње и јавно представљање података у информационом систему Управе за пољопривредно земљиште.

2. Идентификација напуштеног пољопривредног земљишта у државном власништву погодног за комасацију кроз:

• Анализу потенцијала и пружање препорука за консолидацију земљишта у одабраним јединицама локалних самоуправа са напуштеним земљиштем у државној својини.

3. Идентификација напуштеног пољопривредног земљишта у државном власништву погодног за пошумљавање кроз:

• Анализу потенцијала пошумљавања у сврху подизања ветрозаштитних појасева на државном земљишту у АП Војводина;
• Утврђивање регистра пољопривредних парцела у државном власништву које се препоручују за пошумљавање и успостављање ветрозаштитних појасева.

4. Унапређење политика управљања напуштеним пољопривредним земљиштем кроз:

• Анализу најбољих пракси управљању напуштеног пољопривредног земљишта;
• Припрему правилника у складу са Законом о пољопривредном земљишту.

Пројекат се реализује у 13 јединица локалних самоуправа које су одабране на основу релевантних параметара као што су: проценат незакупљеног пољопривредног земљишта у односу на укупно расположиво земљиште, близина главних путних праваца и коридора, микроклима која повољно утиче на пољопривредну производњу, рањивост на ерозију, итд. На основу поменутих параметара одабране су следеће јединице локалних самоуправа: Ваљево, Уб, Осечина, Лајковац, Мионица, Љиг, Чачак, Горњи Милановац, Лучани, Ивањица, Ириг, Вршац (Велико Средиште) и Ниш (Медијана).