Примена Географског информационог система један је од више сегмента овог пројекта, који финансира немачко министарство за економску сарадњу, а делимично и Европска унија. Тренутно се Географски информациони систем примењује у 30 општина, с тим да се тај број увећава сваког месеца. Циљ је да овај систем у што скоријем року почну да користе све локалне самоуправе.

Општина Беочин једна је од седам општина које су 2014. године међу првима укључене у програм израде Географског информационог система за управљање државним пољопривредним земљиштем. Прве две године пилот-пројекта протекле су у програмирању и тестирању практичне употребе система и убацивању података.

„Територија Општине Беочин покрива 186 квадратна километра, а удео пољопривредног земљишта у тој површини је око 8.000 хектара. Од тога, државно пољопривредно земљиште покрива око 1.720 хектара, од чега је од 600 до 700 хектара земљиште које се заиста може користити у пољопривредне сврхе. Парцеле на тој површини предмет су јавних лицитација за закуп, које општина има обавезу да организује најмање два пута годишње“, објашњава Јелена Пашћан, шеф Службе за локални економски развој Општине Беочин, и додатно нас упућује у то како је та процедура изгледала раније: „Да бисмо огласили лицитацију, неопходни су нам подаци о државном пољопривредном земљишту које може бити предмет надметања за закуп. Селектовање тих података из спискова које добијамо од Министарства пољопривреде то јест Републичког геодетског завода раније је било јако компликовано, али и неефикасно јер су „ексел“ табеле садржале само податке о броју и величини парцеле. Да бисмо што боље урадили свој посао, довијали смо се како смо знали и умели, излазили на терен и користили мапу Републичког геодетског завода. Ја сам, на пример, замолила колегу да ми направи мапе са обележеним парцелама да бисмо се и корисници и ја лакше сналазили. Цела канцеларија ми је била затрпана тим великим папирима, а опет је било компликовано да видимо где се шта налази, а нисам могла ни да тако прикажем све парцеле!“