Поред осталог, истакнуто је да је у последњих 10 година поступак укрупњавања пољопривредног земљишта путем комасације покренут је на 125.000 хектара, али су потребе вишеструко веће, па је ову процедуру неопходно унапредити доношењем посебног закона и успостављањем стабилнијег система финансирања.

Анализа припремљена у партнерству с Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде показала је значајне користи комасације за пољопривреднике и уштеду од 3.300 динара по хектару у централној Србији до 4.100 динара у Војводини по основу смањених трошкова производње, пре свега за гориво (до 27%) и семе. Додатни бенефити су бесплатни упис у катастар и решени имовински односи, приступ путу, као и крчење земље, где се додатна корист креће и до 11.300 динара по хектару.

– Комасација носи велике користи и за државу кроз повећање пореских прихода, изградњу нове инфраструктуре у виду путева и система за наводњавање, као и обезбеђивање земљишта за индустријске зоне, депоније и друге комуналне потребе на ефикаснији начин у односу на експропријацију. Због тога је Министарство пољопривреде већ оформило радну групу за израду закона о комасацији који бисмо могли да донесемо током следеће године – изјавио је министар Бранислав Недимовић на отварању конференције „Будућност управљања руралним земљиштем“.

На скупу који су организовали НАЛЕД и ГИЗ у оквиру пројекта „Јачање управљања земљиштем на нивоу локалних самоуправа у Србији“, председник Управног одбора НАЛЕД-а Владимир Новаковић, истакао је да је међу препорукама анализе и потреба обезбеђивања стабилног система финансијске подршке Републике и Покрајине локалној самоуправи за спровођење комасације.

– Неопходно је прецизирати прописе, формирати централно тело које ће системски водити комасацију, као и информациони систем за праћење процеса и ефеката, унапредити рад локалних комисија, поједноставити упис у катастар и популаризовати ову тему. Само у Војводини потребно је комасирати 800.000 хектара. Садашњим темпом, од 12.500 хектара годишње, било би нам потребно више од 60 година да завршимо овај посао, а ни значајан део започетих поступака још није завршен – оценио је Новаковић и додао да је најбоља реклама за комасацију то што је највећи интерес за њеним спровођењем код власника земљишта у суседству подручја у којима је комасација успешно спроведена.

Анализа ефеката показује да је овај поступак помогао да се просечна величина поседа у централној Србији повећа са 0,28 на 0,73 ха, а у Војводини са 0,75 на 2,23 ха, по чему смо стали уз раме са развијеним европским земљама. Такође, груписање парцела и пројектовање атарских путева омогућило је боље повезивање и сада 94% парцела у посматраним општинама Војводине и 88% у централној Србији има излаз на пут. У седам општина и градова, у којима су Министарство пољопривреде и пројекат немачко-српске развојне сарадње који спроводи ГИЗ подржали пилот пројекат комасације, овај процес је успешно скраћен на око две године што представља модел за даља унапређења.