Повећање површина државних ораница издатих у закуп основни је циљ измена Закона о пољопривредном земљишту, чији би предлог требао да буде завршен до јесени, изјавио је за „Политику” Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште. Како каже, први корак ће бити начињен већ средином лета када ће пољопривредницима бити омогућено да за ово земљиште лицитирају на више од три године.
– Желимо да поступак издавања државне земље учинимо бржим и ефикаснијим. Тражимо законска решења која ће омогућити да се поштују агроекономски рокови као и издавање земље на дужи временски период. Тако ћемо пољопривредницима омогућити да на време планирају пољопривредну производњу што до сада често није било могуће из различитих разлога – каже Лакић.
На основу Закона о реституцији, старим власницима треба да будe враћено око 100.000 хектара пољопривредне земље. Око 72.000 тих парцела треба да буде враћено у Војводини. Неки од саговорника „Политике”, представници покрајинских локалних самоуправа, кажу да већ сада имају проблемa када праве уговоре на годину дана јер, практично, сваке недеље морају да их исправљају за онолико земље колико се реституише. Сматрају да би у случају вишегодишњих закупа произвођачи били још више оштећени јер би на дужи временски период изгубили могућност да поново лицитирају.
У Србији је у оптицају за закуп око 515.000 хектара државне земље, а према последњим подацима тренутно је издато нешто мање од 300.000 хектара.
– Неки се питају шта је са тим преосталим земљиштем. То су углавном пашњаци, ливаде, мочваре… Све те парцеле се нуде у закуп у два, три круга али се нико не јавља – објашњава наш саговорник. Он најављује и да је план да се напуштено земљиште, запуштени воћњаци и ливаде ставе у функцију пољопривредне производње. Да би анимирали пољопривреднике да га користе, такве парцеле ће бити нуђене под повољнијим условима. Попут неких држава у региону и код нас ће детаљно бити прописана процедура за поступање са земљиштем у приватној својини, које се не обрађује. Како каже, осим што је држава на губитку, јер нема производње, таква земља је зарасла у коров, што прави проблемe пољопривредницима на суседним парцелама. Најављује још једну од законских новина а то је да држава намерава да за власнике приватних парцела уведе обавезу пријављивања парцела, које неће бити обрађиване у наредној години.
– Ова обавеза је нужна како би држава могла такво земљиште да понуди у закуп у складу са годишњим програмом. Ако власници не буду поштовали прописе, видећемо који ће бити механизми за санкционисање – истиче наш саговорник.
Траже се, такође, и законска решења која ће спречити злоупотребу права пречег закупа државног земљишта као и све видове узурпaције.
Директор Управе за пољопривредно земљиште каже да су анализе показале да неки пољопривредници, који имају право пречег закупа, пре свега на основу сточарства, државно земљиште нелегално нуде у подзакуп. Добили су га под привилегованим условима и цени а онда га другима дају у најам како би зарадили.
– Ово је забрањено али имамо потешкоће да то утврдимо и санкционишемо. Сада смо пронашли решење. Будући да сточари добијаjу земљиште, како би обезбедили храну за стоку, на тим парцелама неће моћи да буду посејане културе које нису прилагођене тој намени – каже он.
И поред тога што се хиљаде хектара државних ораница не обрађује, и не користи, велики број општина у Србији има проблем са недостатком таквих парцела. У многим општинама, посебно у Војводини, пољопривредници могу да лицитирају за закуп на највише годину дана. Систем једногодишњег закупа, по мишљењу стручњака, направио је велике штете када је реч о квалитету земљишта. Произвођачи желе да на кратак рок „извуку” што више од земље, немају интереса да улажу, поштују плодоред…
Наш саговорник каже да и садашња регулатива дозвољава вишегодишњи закуп. Проблем је што се (све до ове године) земља није често у пракси издавала на дужи рок и то због низа околности.
Међутим, прошле године пољопривредницима, јужно од Саве и Дунава, понуђен је закуп на 10 година што је значајно повећало потражњу за државним земљиштем.
– То је било изводљиво јер смо провером установили у којим катастарским општинама нема реституције. Тако да сада у 35 локалних самоуправа имамо издатог земљишта више него икада – каже Лакић.
Наш саговорник објашњава да су око 70 одсто површина у Војводини подручја у којима је спроведена комасација. До прошле године, по закону, у реституцији је могла да буде враћена било која парцела из комасационе масе, која је државна и која одговара вредности парцеле која је одузета. У априлу, прошле године, донета је уредба по којој су одређене површине пољопривредног земљишта које ће бити враћене у поступку реституције – довољне да се тај поступак спроведе до краја. То значи да сада постоји фонд за реституцију из комасационих подручја. Остатак парцела, објашњава, које нису у том фонду, а у свакој општини их има, моћи ће да идe у закуп на више година.
– То је суштински различита ситуација у односу на ону коју смо имали раније. Није препрека ни да оне парцеле које су предвиђене за реституцију иду у вишегодишњи закуп. Међутим, закон каже да ако је земљиште враћено, бивши власник мора да „трпи” закупца још три године. Ако је уговор на годину дана, онда само у том периоду – каже Бранко Лакић.
